Pioneer A DuPont Business
Serbia | Select Your Location >

 

Dobra praksa u proizvodnji kukuruza

„Tehnologija nije običan recept za gajenje kukuruza već skup aktivnosti koje doprinose zdravom razvoju kukuruza, što rezultira visokim prinosom po jedinici površine, a samim tim i profitom.“

 Nije nam ovde cilj da vam govorimo kako treba raditi, već da vam ukažemo na značaj pojedinih operacija u proizvodnji kukuruza, a koje imaju direktan ili indirektan uticaj na pravilan rast i razvoj kukuruza (prethodno opisano poglavlje). Tokom čitave svoje sezone kukuruz je izložen različitim uticajima spoljne sredine kao što su temperatura i vlaga, insekti, bolesti i agrotehničke mere, a koji mogu imati velikog uticaja na razvoj biljke.

Naš osnovni zadatak bi bio da dobrim agrotehničkim merama pomognemo kukuruzu da što lakše prebrodi sve ove negativne uticaje.

  • Obradu zemljišta, koja može biti
    • Osnovna
    • Dopunska
  • Setva
  • Nega useva, koja obuhvata
    • Đubrenje
    • Zaštita od korova
    • Međuredno kultiviranje
  • Žetva
 Teško je reći koja je od ovih operacija više značajna, a koja je manje značajna. Sve su one podjednako važne i treba ih uraditi sa maksimumom kvaliteta, jer samo jedna nekvalitetno urađena operacija povlači za sobom i negativne efekte kod ostalih agrotehničkih mera.
 

Obrada zemljišta

U proizvodnji kukuruza obradi zemljišta treba posvetiti posebnu pažnju. Njome se obezbedjuje sledeće:

  • Sakupljanje vlage i njeno akumuliranje u dubljem sloju zemljišta
  • Popravka vodno – vazdušnog režima zemljišta
  • Obrazovanje rastresitog sloja zemljišta, naročito na težim i zbijenim zemljištima, radi formiranja snažnijeg korenovog sistema
  • Unošenje mineralnih đubriva u zonu korenovog sistema
  • Intenzivnija borba protiv korova, bolesti i štetočina

 Obrada zemljišta za kukuruz obuhvata OSNOVNU i DOPUNSKU OBRADU ili predsetvenu priprema zemljišta.

OSNOVNOM OBRADOM formira se dubok oranični sloj kojim se obezbedjuje pravilan odnos mikro i makro agregata (čestica zemljišta) koji regulišu

vodni, vazdušni i toplotni režim zemljišta, a time i veliku aktivnost mikroorganizama.

Osnovna obrada treba da se obavlja tokom leta ( zaoravanje strništa ) i jeseni. Ranija obrada ima niz prednosti koje se ogledaju u sledećem :

  • Koristi se povoljan uticaj toplote i vlage za biohemijske procese u zemljištu
  • Uvećava se akumulacija vlage u zemljištu

Na ranije obradjenom zemljištu mrazevi ispoljavaju intenzivnije dejstvo na poboljšanje fizičkih osobina zemljišta 

Delimično odstupanje u osnovnoj obradi nastaje u brdskim područjima, na nagibima i dolinama reka i na terenima koji su plavljeni tokom jeseni i zime. Na takvim mestima osnovnu obradu izvoditi krajem zime i početkom proleća. Obradu zemljišta u jesenjem periodu treba izvoditi na veću dubinu, a u proleće na manju.

PREDSETVENA PRIPREMA ima zadatak da se njome poravna površina zemljišta, kako bi ova bila rastresita, umereno vlažna i zagrejana, a sve sa ciljem da se izvede kvalitetna setva, koja će omogućiti brzo i ujednačeno nicanje i dalji porast biljaka.

 Predsetvena priprema obezbeđuje:

  • Optimalne uslove za klijanje i nicanje semena
  • Stvaranje rastresitog površinskog sloja (za lako nicanje)
  • Stvaranje tvrde posteljice (bolji kontakt sa zemljišnom vlagom) za brzo bubrenje semena
  • Optimalnu poravnatost parcele

 Krajem zimskog perioda, kada se površinski sloj zemljišta toliko prosuši da se mašine mogu kretati po njivi, bez narušavanja strukture zemljišta koja je stvorena osnovnom obradom, setvospremačima, drljačama, ili nekim sličnim orudjem treba obaviti plitku obradu ( “zatvoriti brazde” ), čime se ravna površina zemljišta, uništavaju ponikle korovske biljke i klijanci ovih biljaka, a istovremeno se sprečava gubitak akumulirane zimske vlage. Neposredno pred setvu zemljište se pripremi sa jednim do dva prohoda setvospremačem i to na dubinu na kojoj će se sejati.

Najbolji efekat zatvaranja brazde postiže se ako se ova operacija uradi odmah nakon jesenjeg dubokog oranja. Na ovaj način se sprečava momentalno gubljenje vlage iz zemljišta, a stvaraju se dobri preduslovi za zimsku akumulaciju vlage.

 Ranije često prihvatano mišljenje da „otvorena brazda“ najbolje akumulira zimsku vlagu, nakon mnogobrojnih istraživanja, više ne važi. Ne treba zaboraviti da jedan hektar uzoranog zemljišta predstavlja skoro dva hektara površine za potencijalno isparavanje vlage.

Zatvaranje zimske brazde krajem zime ima opravdanje samo u onim regionima gde je to nemoguće uraditi u jesen.

 Kod predsetvene pripreme treba voditi računa da:

  • Ne treba prebrzo pripremati jer se na taj način povećava udeo čestica praha u setvenom sloju zemljišta što predstavlja opasnost za stvaranje pokorice kod prolećnih kiša.
  • Treba pripremati na onu dubinu na koju će se i sejati.
  • Koristiti manji broj prohoda radi manjeg sabijanja zemljišta.
  • Koristiti traktore sa duplim točkovima.
 Setva

 Jedna od najvažnijih operacija u proizvodnji kukuruza koja direktno utiče na ostvarivanje visokih prinosa.

 Stara izreka glasi:

Kako poseješ tako ćeš i požnjeti.

Stoga se svim pitanjima setve ( izbor hibrida i mašine za setvu, kvalitet semena, vreme setve, dubina setve i gustina useva ) mora posvetiti dovoljno pažnje, kako bi se setva obavila kvalitetno i na vreme.

Pravilo broj jedan: Koristiti seme visoke kvalitete, pre svega visoke klijavosti (preko 92%) i energije klijanja, čime se karakterišu Pioneer-ovi hibridi kukuruza.

 

Najbolji kvalitet setve postiže se pneumatskim sejalicama, koje seme u redovima rasporedjuje na pravilnom odstojanju. Sejačicu treba podesiti (prenos i ploče) prema hibridu koji se seje. Ne mogu se svi hibridi sejati na isti razmak, što je česti slučaj kod naših proizvodjača, jer svaki hibrid traži odredjenu gustinu da bi ispoljio maksimalni prinos. Često se kod nas preretko seje čime se gubi značajan deo prinosa.

 Opreznost prema gušćoj setvi vuče svoje korene iz ranijih negativnih iskustava kod mnogih proizvođača. Međutim, današnje savremene generacije hibrida, a pre svega u kompaniji Pioneer, dozvoljavaju setvu mnogo gušću čak i od preporučene. Gušća setva donosi niži prinos po pojedinačnoj biljci, ali i viši prinos po hektaru.

Prinos zrna po jedinici površine je u direktnoj zavisnosi od broja klipova po jedinici površine, broja zrna po klipu i težine svakog zrna. Maksimum prinosa po jedinici površine je dostignut kada je kombinacija ovih elemenata najpovoljnija.

Gustina biljaka u setvi naročito ima značaja u onim regionima gde se ostvaruju inače visoki prinosi, odnosno gde je potencijal za prinos iznad 11 tona zrna po hektaru. U takvim regionima smanjenje sklopa za 1000 biljaka po hektaru od optimalnog nosi gubitak prinosa oko 5 %. Što je setva ređa to je i gubitak veći.

Kukuruz se može sejati kada se površinski sloj zemljišta, na dubini 7-10cm, zagreje do 10-12°C, a to je u našim ravničarskim područjima u prvoj dekadi aprila. Rana setva je u značajnoj prednosti u odnosu na kasnu, naročito kod poznih hibrida, u sušnim regionima, lakšim peskovitim zemljištima itd. Na teškim i vlažnim zemljištima rana setva može da bude rizična (sporo je nicanje, a i seme može da istruli ).

 Optimalna dubina setve je 5 cm i ona zavisi od kvaliteta obrade zemljišta, a pre svega predsetvene pripreme. Plitka ili duboka setva negativno će se odraziti na sam početak klijanja i nicanja i trajanje tih faza, a često može dovesti i do propadanja semena zbog loših vodno-vazdušnih uslova u zemljištu (nedostatak vlage ili gušenje semena).

Brzini kretanja traktora prilikom setve treba posvetiti posebnu pažnju radi što kvalitetnijeg izvodjenja ove operacije. Odekvatna brzina će omogućiti, naročito kod pneumatskih sejalica, pravilan raspored biljaka u redu, a time sve preduslove za optimalni životni prostor svake biljke.

Kod pneumatskih sejalica ne kretati se brzinom većom od 6 km na čas, a kod mehaničkih ne većom od 4 km na čas.

 Nega useva

 ĐUBRENJE

 Kukuruz troši velike količine hranjiva i prozvodi najveću količinu organske materije po jedinici   površine u odnosu na druge biljke.

Za prinos od 100 kg zrna i odgovarajuću količinu kukuruzovine kukuruz iznese iz zemljišta: 2-3 kg čistog azota, 1 kg fosfora i 2-3 kg kalijuma. Tako npr. za prinos od 10 tona zrna po ha kukuruzu treba da je dostupno 150-200 kg azota, 80-100 kg fosfora i 60-80 kg kalijuma po ha.                                                                                                                                                                                                                                                                                               

Azot je najvažniji element za postizanje visokih prinosa dok je uticaj fosfora i kalijuma mali. Iako je usvajanje azota u samom početku rasta kukuruza malo, do faze 6 lista, visoka koncentracija hranjiva u blizini mlade biljčice deluje stimulativno na razvoj kukuruza. Od faze 6 lista do metličenja kukuruz usvoji 70% ukupne količine azota. Nedostatak azota dovodi do poremećaja u razvoju kukuruza, lošijeg zdravstvenog stanja i slabije oplodnje klipa.

 I pored toga što je uticaj fosfora i kalijuma na ostvarivanje visine prinosa mali, oni su nezamenljivi u pravilnom razvoju kukuruza.

Tako npr. nedostatak fosfora u ishrani kukuruza dovodi do lošije oplodnje klipa i smanjenja kvaliteta prinosa, a nedostatak kalijuma utiče na slabiju čvrstinu stabla.

 Dinamika usvajanja hranljivih elemenata:

 

Efekat i sistem djubrenja kukuruza zavisi od vrste djubriva, plodnosti zemljišta, klimatskih uslova, pre svega uslova vlažnosti, planiranog prinosa, nivoa tehnologije gajenja, tehničkih mogućnosti unošenja djubriva i dr. Važno je znati sledeće :

  • Kompleksna djubriva (8:16:24; 10:30:20; 0:30:20 i dr.) unositi u zemljište na veću dubinu, najbolje je pre dubokog oranja u jesen.
  • U godinama i područjima sa manje povoljnim uslovima vlažnosti (suša), postiže se slab efekat od đubrenja koje se obavlja u vreme predsetvene pripreme zemljišta i sa setvom, jer da bi biljka usvojila hraniva iz đubriva ono mora da se rastvori u vodi zemljišta. Ovo je posebno važno za manje plodna zemljišta, gde su rezerve hraniva manje.
  • Generalno, đubrenje kompleksnim mineralnim đubrivima u proleće treba izbegavati zbog slabijeg efekta na biljke kukuruza. Od ovog pravila treba odstupiti samo u onim slučajevima kada je đubrenje nemoguće izvesti u toku jeseni.
  • Ako su uslovi gajenja takvi da se može postići visok prinos kukuruza, treba upotrebljavati veću količinu djubriva, kako organskih (stajnjak), tako i mineralnih.

 Celokupna količina N za prihranu može da se upotrebi pred setvu (UREA) ili u dva navrata: u fazi 3-4 lista i 7-8 lista (KAN).

 Kod upotrebe đubriva treba voditi računa o kiselosti zemljišta, jer ona može biti limitirajući faktor kod usvajanja hranljivih elemenata, a naročito fosfora, kalijuma, kalcijuma i drugih mikroelemenata.

 
Kod upotrebe đubriva voditi računa o formulaciji i količini hranljivih elemenata. Nedostatak nekog od elemenata ne može se nadoknaditi pojačanim dodavanjem drugog elementa (Liebigov zakon minimuma).
F989002D-9130-B99C-3A36-011EA12C1CED